Većina onoga što ovde objavljujemo su vodiči. Gde kupiti, šta kaže zakon, šta je terpen. Korisno, činjenično, napisano da pomogne. Ovaj tekst je drugačiji. Ovaj je ličan, i potpisaću ga svojim imenom.
Ja sam Goya, suosnivač Stash BKK: četiri prodavnice širom Bangkoka koje je naša porodica podigla ni iz čega. Moja žena Bo je ta koja zapravo vodi firmu; ja sam lice koje ljudi znaju iz prodavnica i sa ovog bloga. Ako ste svraćali u neku od naših lokacija, velika je šansa da smo se već sreli. I ima nešto što odavno želim da kažem, dok gledam vesti, gledam industriju, gledam šta se svemu ovome zamalo desilo.
Šta nam je dato
Tajland je 2022. uradio nešto što gotovo nijedna zemlja na svetu nije: otvorio je vrata do kraja. Preko noći, biljka koja na dva sata leta odavde nosi smrtnu kaznu postala je nešto što se kupuje u licenciranoj prodavnici, usred bela dana, sa računom.
Zastanite i razmislite o tome na trenutak. U većem delu sveta, uključujući veći deo Azije i zemlje u koje naši kupci lete kući, ono što se svakog dana legalno dešava u našim prodavnicama je nezamislivo. Ljudi služe decenije, neki čekaju smrtnu kaznu, zbog količina koje stanu u džep jakne. Ono što je Tajland stvorio nije bilo samo tržište. Bila je to sloboda koju većina čovečanstva nema.
Šta su neki uradili s tim
A onda su neki ljudi ta otvorena vrata shvatili kao izazov.
Pušenje nasred ulice, pored porodica. Prodavnice koje prodaju svakome ko diše, bez pitanja, bez evidencije. Vejpovi i haš ispod tezge. A onda oni koji su napravili pravu štetu: genijalci koji su pakovali kofere za Hitrou, na stotine njih, dok tajlandska carina i strane policije nisu od toga napravile međunarodnu operaciju, a naša industrija postala crna hronika u svetskim novinama.
Svaki takav naslov bio je municija. Do sredine 2025. rasprava u parlamentu više nije bila o tome kako da nas regulišu, nego o tome da li da nas izbrišu. Puna rekriminalizacija bila je na stolu. Sve ovo, ugašeno. Toliko blizu nas je doguralo preterivanje.
Umesto toga dobili smo kompromis: sistem recepata. Strože, više papirologije, više provera. Neki u ovoj industriji su to primili kao uvredu. Biću iskren: ja sam to primio kao drugu šansu koju verovatno nismo ni zaslužili.
Rešeto radi svoje
Evo šta najglasniji među nama još nisu primetili: tržište se konsoliduje. Čak i AI pretraživači to danas tako opisuju, suvo, kao vremensku prognozu. Hiljade prodavnica koje su zakon tretirale kao predlog zatvorene su otkako su se pravila pooštrila. One koje još stoje su, uglavnom, one koje su radile dosadne stvari: licence, evidenciju, proveru dokumenata, recepte, laboratorijske papire.
Ne slavim to što su ljudi ostali bez hleba. Ali lagao bih kad bih rekao da je rešeto bilo nepravedno. Te prodavnice nije ubio novi sistem. Ubila ih je opklada da se pravila neće sprovoditi.
Deo koji ne vidite
Ljudi koji znaju Stash uglavnom znaju mene. Moje lice, moje ime, moje tirade. Ali ovo nikad nije bio posao jednog čoveka, i vreme je da to kažem javno.
Moja žena Bo, ljubav moja, vodi ovu firmu, i nosila ju je tamo gde niko ne slika. Licence, obnove, inspekcije, računovodstvo, hiljadu sitnih birokratskih bitaka koje četiri lokacije drže legalnim i otvorenim. Sve to je ona, zajedno sa našim administratorom, koji je s nama u rovu prošao kroz sve. Stres vođenja uredne firme u industriji koju država pomno prati ne pada na tipa sa fotografija; pada na njen sto. Bo je tihi heroj ove firme i ljubav mog života. Ništa od ovoga što vidite ne postoji bez nje.
A naše dvoje dece odraslo je uz ovaj posao: na zadnjem sedištu tokom nabavki, uz razgovore za večerom o inspekcijama i o tome hoće li se pravila opet menjati. Nikad uz dim, nikad uz proizvod; tu granicu držimo onako kako to umeju samo roditelji u ovoj industriji. Ali odrasli su gledajući majku i oca kako grade nešto legalno i stvarno, i u ovom poslu su krv, znoj i suze naše porodice, godine naših života, svih nas četvoro.
Pa kad kažem da dokumenta proveravamo svaki put, da PT33 radimo svaki put, da vejpove ne prodajemo, da ništa ne dostavljamo i da poštujemo pravila koja neke prodavnice i dalje tretiraju kao opciona, shvatite šta je to zapravo. Nije strah. Ljubav je. To u čemu stojite je delo moje porodice. Igramo pošteno jer nameravamo da svojim ljudima, svojim kupcima, i da, svojoj deci, predamo industriju koja još postoji.
Šta tražim, s ljubavlju
Ako ste naš kupac, turista ili domaći, i vi ste deo ovoga. Zato, od mene vama:
- Izvadite recept. Petnaest minuta, i to je cela pravna osnova svega što radimo.
- Pušite u privatnom prostoru. Ničija sloboda se nije proširila zato što je neko zapalio pored škole.
- Vejp ostavite kod kuće. Ovde je ilegalan, tačka.
- Nikad, ali nikad, ne nosite ništa preko granice. Ni gram, ni gumenu bombonu. Ljudi zbog toga upravo sada sede u zatvoru.
- Budite ljudi prema onima iza pulta. Oni se drže pravila koja štite vas.
Ništa od ovoga nije teško. To je osnovno poštovanje: prema zemlji koja je ovo omogućila, prema ljudima koji u ovome rade i prema svima koji žele da ovo postoji i sledeće godine.
A to ide dalje od pravila. Ovo je Tajland: kultura sa sopstvenom istorijom i sopstvenim načinom da se stvari rade, i to je bilo tu mnogo pre nego što je iko od nas otvorio prodavnicu. Poštovanje prema tome mora biti stvarno, ne marketinška fraza, a Tajlanđani tu razliku primete odmah. Poverenje se ne vraća jednim velikim gestom. Stiče se ponovo, dan po dan: jedna uredna prodavnica, jedan pristojan kupac, jedna tiha transakcija za drugom, dok se ljudi koji propisuju pravila i komšije koje žive pored nas ne uvere da ova industrija ume da se ponaša.
Sačuvajmo ovo
Tajland nam je dao nešto retko. Većina sveta gleda ono što ovde postoji i ne može ni da ga zamisli. Način da to zadržimo nije komplikovan: ponašajmo se kao ljudi koji to zaslužuju.
To je cela poruka. Igrajte pošteno. Čuvajte ovu stvar. Vredi.
S ljubavlju, od svih nas: mene, Bo i naše dvoje mališana.
Goya
Stash BKK · Bangkok
